120 SEKUNDI SMRTI I UŽASA U OŠ "VLADISLAV RIBNIKAR": Prošle su tri godine od najvećeg zločina u Srbiji - hronologija nezapamćenog horora
Tri godine prošle su od kobnog 3. maja kada se u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u centru Beograda dogodio najstrašniji zločin u istoriji Srbije.
Tog dana, školsko zvono nije označilo početak običnog dana!
Umesto dečjeg smeha, hodnicima su odjeknuli pucnji, a umesto đačkih torbi, nedugo nakon teške istine, ispred škole građani su ostavljali cveće, igračke i poruke ispisane drhtavom rukom.
U jednom nezamislivom trenutku, devetoro dece i njihov čika Dragan koji ih je čuvao, zauvek su zaustavljeni na svom putu, dok za porodice ubijenih vreme stoji, ne deli se na godine, već na ono pre i posle tog 3. maja.
Devetoro nedužne dece ubijeno je tog dana, kao i čuvar škole Dragan Vlahović (53), koji je stradao pokušavajući da spreči tada trinaestogodišnjeg ubicu. Ana Božović (11),Bojana Asović (11), Sofija Negić (13), Ema Kobiljski (13), Mara Anđelković (13), Angelina Aćimović (14), Adriana Dukić (14), Katarina Martinović (12) i Andrija Čikić (14) su ubijeni, a odgovor na pitanje kako je moguće da se takav zločin dogodi u učionici, na mestu koje bi moralo biti sinonim za sigurnost, izostao je.
Te slike ne blede, uplakani roditelji ispred škole, redovi okupljenih građana koji sa nevericom posmatraju nemu bol. Školske klupe ostale su prazne i danas govore glasnije od bilo kakve statistike. A statistika je surova.
Maloletni masovni ubica se od tog 3. maja nalazi u psihijatrijskoj ustanovi, a u svom iskazu pred sudom, on je hladnokrvno do detalja opisao kako je 3. maja 2023. godine počinio nezapamćeni masakr.
- Ja sam levoruk, pucam levom rukom. Jednom rukom sam držao pištolj. Nisam imao nameru da ubijen sve učenike koji su toga jutra bili na času istorije, ali jesam planirao da započnem u razredu u koji idem. Cilj su mi bili učenici sedmog razreda generalno. Poneo sam 92 metka, imao sam želju da iskoristim svu municiju. Planirao sam sve dve ili tri nedelje, ali sam konačnu odluku doneo tog jutra. Želeo sam da izvršim ovaj čin. Pucao sam na učenike - ispričao je maloletni ubica tada, a kako smo ranije pisali, od 92 metaka, ispalio je 57, s tim da su 34 metka pogodila žrtve.
- Pre nego što sam počeo sa svojim činom oklevao sam, imao sam želju da se ipak obratim majci, da se vratim kući, ali u tom trenutku mi prilazi čuvar i pita me hoću li ući u učionicu, bilo je dva minuta do zvona. Ja sam rekao da ću sačekali, a onda sam već bio pod stresom, uspaničio sam se i video sam ga kao neku pretnju. Možda u smislu da bi mogao da me spreči, da se vratim kući - nastavio je maoletni ubica, koji je potom ispalio hice u dve dežurne devojčice, potom u devojčicu koja je stajala na hodniku, a potom je nastavio prema učionici u kojoj je njegov razred imao čas istorije.
- Ne znam zašto sam pucao u tu decu, nisam ih poznavao. Pucao sam nasumično, nisam se obazirao na koga pucam. Sećam se da sam ispalio metak u pravcu devojčice koja je samo stajala, a koju ne poznajem. Kada sam ušao u učionicu, nisam nikoga prepoznavao. Znam da je profesorka bila unutra, rečeno mi je da je ranjena. Imao sam još metaka, ne znam zašto sam prestao da pucam. Iskočio sam kroz prozor i pozvao policiju. Mislio sam da je to ispravno, da se predam. Plašio sam se i da neko može da me povredi ili ubije - naveo je u svom prvom iskazu maloletni ubica.
Zašto?
Oružje, 92 metka ponesena u rancu, planiran napad, spisak drugara kojima je nacrtao metu i 120 sekundi užasa. Činjenice su godinama iznošene pred sudom i javnošću, ali nijedna ne uspeva da objasni ono najvažnije - zašto?
U međuvremenu, u toku vođenih sudskih postupaka, otvarana su brojna pitanja odgovornosti, bezbednosti, sistema, roditeljstva, vršnjačkog nasilja, dostupnosti oružja... Donete su mere, menjani protokoli, pojačano obezbeđenje u školama. Ali iza svih odgovora ostala je rana koju procedure ne mogu zalečiti i za koju ne postoji dovoljna pravda.
Roditelji maloletnog ubice, Vladimir i Miljana Kecmanović prvobitno su osuđeni na ukupno 17 i po godina robije. Otac na kaznu zatvora od 14 i po godina za krivična dela izazivanje opšte opasnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog sina, dok je majka Miljana osuđena na tri godine samo po proširenoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za zapuštanje i zlostavljanje sina.
Ipak, postupak je vraćen na početak pošto je Apelacioni sud ranije ukinuo presudu koju im je izrekao Viši sud u Beogradu i naložio novo suđenje. Tada je maloletni zločinac praktično promenio deo svog ranijeg iskaza i ovoga puta pokušao da brani svoje okrivljene roditelje!
- Masovni ubica je na početku svedočenja za sudskom govornicom rekao da ostaje pri iskazu koji je dao na prethodnom suđenju, ali svi su se zaprepastili kada je počeo da odgovara na konkretna pitanja. Upalo je u oči da su njegovi odgovori ovoga puta išli u korist njegovim roditeljima, naročito majci, što prošlog puta nije bio slučaj! Naprotiv - kaže izvor Kurira šta se dešavalo tokom petočasovnog svedočenja monstruma.